Pogledajte:

Emblema 43

Hotel Atlantis-Dubai

U Dubaiju je otvoren raskošni Hotel Atlantis, poslednje čudo arhitekture, tehnologije i estetike. U realizaciju jednog od najambicioznijih turističkih projekata na naftom bogatom tlu, potrošeno je čak 800 miliona dolara. Luksuzni Hotel ima 113 spratova, a tematski je usmeren prema okeanu i podvodnom svetu. Atlantis koji se nalazi na veštačkom ostrvu Palm Jumeirahu, ima ogromni akvarijum sa čak 65.000 egzotičnih riba i jedan poseban akvarijum za 40 delfina sa Solomonskih ostrva. Rađen je prema sličnom objektu na Bahamima, zabava je za celu porodicu tematski usmerena prema okeanu i podvodnom svetu.U sklopu Hotela biće otvoreno i pozorište sa 1800 mesta, a izgrađen je na poznatom ostrvu u obliku palme. Apartmani poseduju tri spavaće sobe, tri kupatila i zlatni pribor za jelo. Ova usluga se nudi za 13 hiljada dolara po noćenju. U Dubaiju smatraju da će hotel Atlantis zajedno sa veštačkim ostrvom u obliku palme, postati glavna turistička atrakcija. Povećanje broja turističkih atrakcija, ne samo da će povećati i broj posetilaca, nego će ih podstaći da u gradu provedu više vremena i potroše više novca. Ako je za vas ovo preskupa destinacija, barem ste na momenat uključili vašu maštu i uživali u predivnom ambijentu hotela Atlantis.

Cvet Hortenzija

Hortenzija je poreklom iz Japana. Ova ukrasna biljka žbunastog rasta, gaji se radi njenog veoma lepog krupnog cveta u sobi, all može uspešno da se gaji i napolju,  u bašti na zaklonjenom mestu od sunca. Zimi je treba napolju zaštititi od hladnoće, tj. zagrnuti zemljom ili pokriti suvim lišćem, sitnom slamom ili jelovim granama. Cvet Hortenzije je veoma krupan. Cvetovi su pretežno sterilni i ne daju seme, ali stvaraju čarobne razbarušene loptice koje svako obožava. Cvet se razvija na snažnim odrvenjenim izdancima, koji se razvijaju u proleće iz vršnog pupoljka. Najpoznatije boje cveta Hortenzija su bela i roza, ali smo viđali crvene i žute vrste. Hortenzija je močvarna biljka, pa zato leti za vreme cvetanja zahteva mnogo vode, dakle treba je obilno zalivati vodom koja nema ni malo kreča u sebi ili još bolje kišnicom. Ako se želi da u proleće rano cveta u sobi, onda se mora u septembru presaditi u saksiju. Ovako zasađenu treba je zimi staviti u toplu sobu, na najsvetlije mesto i obilnije je zalivati, da bi još iste zime ili rano u proleće cvetala. Prirodna boja hortenzijinog cveta je ružičasta ili bela, ali se može postići plava ili violet-boja, ako se zemlju doda istucana stipsa, po jedna supena kašika u više mahova čim se pojave pupoljci. Stipsa se sipa oko struka biljke na zemlju u saksiji i ona se topi prilikom zalivanja, a cvet postaje plavo ili violet obojen. Hortenzija traži zemlju u kojoj nema kreča, ali da je bogata gvožđem, pa mešavini zemlje treba dodati strugotine od gvožđa  Hortenzija je u kući ograničenog trajanja pa ipak predstavlja lep prolećni ili letnji poklon jer kad u kući pruži najviše što može, još godinama ćemo uživati u njoj u vrtu. Morate je presađivati nakon cvetanja. Pazite da oceđivanje bude dobro, jer iako vole vodu, ne smeju stajati u vodi. Velikim biljkama u saksiji treba stalno menjati površinski sloj zemlje. Razmnožava se deljenjem iz korena u rano proleće ili reznicama koje se vrlo brzo ožiljavaju. Bez obzira na to uzgaja li se u saksiji ili vrtu, biljku morate nakon cvetanja obrezivati. Podrežite nove izdanke na dva para listova. Mladi izdanak je lako prepoznati, jer je zelen i pegav, a stari je drvenast. U vrtu naraste i više od jednog metra u visinu, a ako reznice uzmete u proleće ili leto, cvetaće sledeće godine

Kako su u nastali ormani

Reč orman je latinskog porekla (armarium) što doslovce znači: uspravani visoki sanduk za držanje odeće i knjiga. Ormani su namenjeni za smeštaj odeće, posteljine, knjiga i drugih kućnih ili radnih stvari. Najčešće se proizvode od drveta, a u novije vreme i od drugih savremenih materijala. Ranije su ih izrađivali stolari (zanatlije), ručno tako da su mogli predstavljati prava umetnička dela (ukrašavani su i rezbarenjem). U novije vreme se proizvode industrijski u velikim serijama. Nameštaj je nastao kao upotrebna forma koja nije imala nikakve umetničke pretenzije. Nameštaj služi za potrebu života i njegov stil je sastavljan na osnovu potreba i načina života i nikada nije rezultat stvaranja neke određene forme. Sve potrebe života se menjaju po ličnim pretenzijama koje mogu biti jednostavne i funkcionalne, a isto tako i reprezentativne. Forma nameštaja se menja promenama svetla i senke, rezanom ili bojenom dekoracijom, naglašavanjem preloma, pravilnim rastavljanjem delova, proporsionisanjem celina i pravilnim odnosima glatkih, ukrašenih, izlomljenih ili zatvorenih delova. U 19. veku namestaj postaje sveobuhvatni proces civilizacije. Proizvodači nameštaja i arhitekti postaju svesni da savremeni namestaj mora odgovarati potrebama savremenog čoveka. Stari i unikatni ormani još uvek imaju svoju vrednost, jer je svaki deo ručno rezbaren. Ovi ormani odišu gordom lepotom prošlog vremena....

Kako urediti ostavu ili špajz

Kako opremiti ostavu ili špajz, a da ne izgleda pretrpano i bez nekog reda. To je prostor u kome ostavljamo namirnice kao što su začini, konzerve, zimnicu i mnoge druge stvari koje su nam višak u kuhinji. Ostava ili špajz  bi morala biti odmah pored kuhinje, što je moguće tamnija i uz konstantne klimatske uslove. Može se opremiti regalima i policama do plafona. Oprema može biti prema potrebama, sa pomičim policama, korpama, držačima za boce, kutijama za voće i sl. Najmanje pažnje se posvećuje tom  prostoru, a bez njega nebi mogli da odložimo  mnoge stvari.U prodaji možete pronaći razne kutije koje će vam pomoći da  lakše organizujete  prostor u ostavi ili špajzu. Najvažnija stvar kod svakog špajza nije samo veličina, nego i  organizacija prostora. Uglavnom su to mali prostori, pa se samim tim u njima lako stvara haos, ako ne postoji red. Za početak razmislite šta sve od namirnica želite da držite u špajzu. Zatim koje od tih namirnica češće, a koje ređe koristitie i ko će sve koristiti špajz. Ukoliko špajz koriste i vaša deca, vodite računa da im namirnice stoje na dohvat ruke i da do njih mogu lako doći. Razvrstajte sveže namirnice od onih u konzervi ili tegli. Posebno mesto u špajzu, trebalo bi da bude za flaše i boce. Kada napravite dobru klasifikaciju stvari, znaćete koliko različitih celina imate. Najjednostavnije rešenje za uređenje špajza su uvek police. Postavite ih tako da svakoj polici možete prići i tako da iskoristite što više prostora. Shodno tome koliko namirnica držite, police možete nanizati od poda do plafona. Dolnje police mogu biti šire, jer se njima lako može pristupiti. U gornjoj zoni police mogu biti uže, kako bi što lakše dohvatili namirnice sa njih. Kako biste unapredili vaš špajz, uz police možete kombinovati fioke, delove koji se zatvaraju, posebne pregrade za začine, mesto za čuvanje vina... Naravno, u špajzu možete uvek držati i tanjire, male kuhinjske uređaje i sve one stvari za koje nemate mesta u kuhinji. Dobro organizovanim prostorom možete lako da upravljate i u njemu dobro da se snalazite, tako da ukoliko više ne budete imali potrebu za špajzom, možete ga uvek pretvoriti u ostavu za držanje drugih stvari.Ukoliko nemate špajz, ne očajavajte, možete ga napraviti u sklopu kuhinjskih elemenata, ormana, niše ili u lođi. Napravite dublje kuhinjske elemente i sa unutrašnje strane frontova, okačite korpice u kojima ćete držati određene namirnice.

Priča o sunčanom satu

Sunčani sat je najstariji poznati uređaj za merenje vremena i najstariji naučni instrument. Rad sunčanog sata se temelji na činjenici da će se senka objekta pomaknuti sa jedne strane objekta na drugi, kako se sunce "kreće" od istoka prema zapadu tokom dana.

• Prvi uređaj za označavanje doba dana je verovatno Gnomon, a napravljen je između 5000-te i 3500-te godina pre naše ere. Sastojao se od vertikalnog štapa ili stuba, dužine senke koju je bacao tokom dana.
• Egipćani su prvi sunčani sat napravili oko 2500 godina pre naše ere u obliku obeliska (vitak, zašiljen četvorougaoni spomenik). Na osnovu njegove senke koja se kretala, formirana je vrsta sunčanog sata, omogućavajući građanima da podele dan na dva dela tako što su označili podne. Obelisk je takođe pokazivao najduže i najkraće dane u godini, kada je senka u podne bila najduža i najkraća. Kasnijim obeležavanjima oko baze, spomenik će pokazivati daljnju podelu vremena.
• Precizniji sunčani sat izgrađen je oko 800-te godine pre naše ere u Egiptu. Najraniji poznati sunčani sat još uvek sačuvan je u Egiptu. Sastoji se od ravne bazu na koju je postavljena poprečna greda na jednom kraju. Na bazi je napravljena stepenica sa šest oznaka, koje se nalaze u smeru istok-zapad sa poprečnom gredom na istočnom kraju. Ujutru i u popodnevnim satima, senka od poprečne grede na bazi pokazuje vreme.
• Najraniji opis sunčanog sata dolazi od Berosus-a Vavilonskog sveštenika 300 godine p.n.e. Njegov sunčani sat je kubni blok u koji su urezane polu-sfere. Mala zrna utvrđena su na centru. Tokom dana senka zrna kreće se u kružnom luku, podeljenom na dvanaest jednakih delova. Zbog dužine dana i zavisno od doba godine, sati su isto tako varirali i nisu bili potpuno precizni, te su to tačno vreme tadašnji građani nazivali "privremeni sati".
• Prvi sunčani sat je u Rimu postavljen je 290-te godine p.n.e.
• Grci su svoj složeni sunčani sat razvili i napravili 250-te godine p.n.e. koristeći svoje znanje iz geometrije
• Apolonije iz Perge razvija Hemicyclium, tadašnji sunčani sat napravljen pomoću površine kupastog preseka. Na ovom satu su upisane linije, koje su na ovaj način omogućavale veću preciznost.
• Ptolomej koristi Analemma, uređaj koji omogućava da se senka projektuje na geometrijski ravne ploče nagnute na razne uglove prema horizontali.
• Prvi sunčani sat je za grad Rim konstruisao je arhitekta i inženjer Markus Vitruvius Polio (Marcus Vitruvius Pollio) 164-te godine p.n.e. U svom velikom delu Arhitektura (De Architectura) spominje nekoliko sunčanih satova koji su se mogli prenositi
• 100-te godine naše ere, otkriva se da je senka koju baca kosi objekat tačniji merilo vremena nego senka koju baca vertikalni objekat. Ako je senka-pružanja objekta  paralelna Zemljinoj osi, smer svoju senku u svakom satu dana je konstantna bez obzira na godišnje doba.
• Grci 150-te godine uvode trigonometriju u matematici i tako dobijaju alat za crtanje sat linije sa jednostavnom aritmetičkom proračunima, umesto više nego nezgrapne geometrijske konstrukcije. Ova metoda će biti iskorištena od strane Arapa i kasnije u Evropljana, za pravljenje sunčanog sata.

Danas u modernom vremenu određene kompanije i dalje nude dizajn za proizvodnju sunčanih satova od mesinga, bakra i aluminijuma, kao i određene šeme, projekte i uputstva za pravljenje. Putujući kroz naše krajeve, jedan sunčani sat smo videli u Manastir-u Reževići u Crnoj Gori, a drugi u starom gradu u Splitu u Hrvatskoj. Takođe saznajemo, da jedan sunčani sat postoji na zidu jednog samostana u malom mestu Stična u Sloveniji, kažu da je običnog izgleda, ali da je izuzetno tačan. Interesantno je da smo pronašli veliki broj sunčanih satova u Italiji, Austriji i Francuskoj, gde su izuzetno popularni i prave se i današnjih dana.

Krpice konci i ručni radovi

Za ovaj prilog krpice konci i ručni radovi, spremili smo slike ručnih radova, naše gledateljke Milice iz Smedereva. Svi radovi su ručno rađeni od prirodnih materijala i boja.

Ako vas interesuju Milicini ručni radovi ili se i vi bavite sličnim poslom, možete nam pisati na sledeći e-mail: kontakt@emblema.tv

Nadamo se da ste uživali u temama i zanimljivim pričama Vaše „Embleme", ako jeste, pišite nam vaše predloge, sugestije, savete ili ideje.

Srdačan pozdrav Vaša „Emblema"

Vaši komentari:

Detalji strane

Sve oznake

Beogradski sajam nameštaja Berde band Momci iz Palanke Novosadski sajam nameštaja acart adut ambijenta berde biljka biljke boja boje bungalova centar cvece cveće dekoracija dekoracije dracena dracomerx drvo emisija emisije enterijer enterijeru fenjer furniture galanterija izložba izložbe jastucici kamin kapsula konkursa krevet kuca kuce kuhinje libra materijali nagrada namestaj namestaja objekat oglasavanja ogledala projekat projekta promo prostor prozori raspolozenje ruza sajam sajmovi skoljke skrinje skulpture slama slike sobe stakla staklene flaÅ¡e staklene prizme staklo stepeniÅ¡te svijet hotela tapete tepih tepisi tkanje tonkic turizma turizmu ulazna vrata umetnosti uredjenje uzivate vesti vila marija zavese

Poslednje označeno

Emblema 48 - [4. Februar 2011.]
Ambijenta - za udobniji ambijent - [28. Januar 2011.]
Emblema 45 - [14. Decembar 2010.]
Emblema 44 - [6. Decembar 2010.]
Emblema 41 - [11. Novembar 2010.]

Popularne oznake

adut [6] sajam [5] kuca [4] prostor [4] biljka [3] namestaj [3] sobe [3] tapete [3] berdeband [2] boje [2]

Pretraživanja

Tri reči: slede neobicna gradjevina neobicna gradjevina hotel koje slede neobicna cete uzivati pogledajte cetrdeset treca emisija emblema television emblema
Dve reči: suncanog sata rucni radovi prvi suncani suncanih satova tokom dana mogu biti hotel atlantis kojima cete
Jedna reč: suncani koje emblema godine mozete senka tako vise hortenzija spajz dana kako koji prema biti hotel nase moze stvari treba

Sindikacija

all
Emblema Television
Vesti
Enterijer
Tekstilna galanterija
Hortikultura
O nama
Sajmovi i izložbe
Uređenje
Promo
Drugi o nama